Prvi intervju Vladimira Tomovića posle raskida sa Ivanom Aleksić: Evo šta nakon svega ima da kaže o njoj

– Veliki pozdrav za Ša, jednu veliku legendu, stvarno je legenda, upoznao sam čoveka, sedam meseci smo živeli zajedno. Nema greške, ljudina – istakao je Tomović za Telegraf.rs

Bivši učesnik Zadruge Vladimir Tomović poznat je po svom britkom jeziku. Otkako je napustio rijaliti Vladimir je proredio javna pojavljivanja i posvetio se porodičnom biznisu bazenima Bartula koje je izgradio na sopstvenom imanju.

Poznat kao čovek kome je „što na umu to na drumu“ i ovaj put je u svom stilu oštro i bez zadrške pričao je o ponovnom učešću u rijalitiju, odnosu sa auvanom ali i tome zašto ne zarađuje putem društvenih mreža što je čest primer kada su bivši zadeugari u pitanju.

Na samom početku nas je zanimalo zašto nerado daje intervjue.

– Imam loše iskustvo sa novinarima, narod zna da ja volim da dajem intervjue i da imam jezik do poda. Da ne nabrajam redakcije koje su sa mnom radile intervjue ali ti intervjui nikada nisu ugledali svetlost dana. U razgovoru pre ovog intervjua sam rekao, kada je novinarstvo u pitanju iskreno i ovo ćeš cenzurisati ali ja moram da kažem ono što mislim, postalo je stvarno loše. Ti naslovi, taj senzacionalizam i to da kliknemo i nema veze da li će neko da plače zbog toga. Ja nemam problem sa tim, imam zdravu porodicu koja zna ko sam i šta sam i šta god da napišete i objavite nije mi važno jer znamo ko smo i šta smo. Zato ne želim da budem deo iste, kažem šta mislim pa vi cenzurišrite.

– Mogu da prokomentarišem kako je kod mene pa onda šta ljudi pričaju. Kod mene je bolja sezona iskreno. Ljudi koji su bili prethodnih godina rado se vraćaju nove ljude imam na imanju, kod mene je bolje 20, 30%. Ja upoređujem po pazarima. Bolje nego prošle godine. Ovako se ljudi žale na sezonu, kažu da ima ljudi ali da je platežna moć manja. Globalna je kriza, vidimo šta se dešava i u Ukrajini tako da prošli smo koronu, sada rat u Ukrajini, šta je sledeće vile znaju.

– Danas sam baš imao situaciju da mi ljudi zameraju što toliko reklamiram svoj posao onda sam počeo da pričam sa njima. Pitaju me zašro ne unovčim tu popularnost koju sam stekao u rijalitiju. Onda smo se dohvatili teme Tik Toka. Ja ne mogu da verujem da je meni žena od 50, 60 godina rekla da treba da idem na nekakve mečeve na Tik Toku. Ja kažem gospođo ja imam posao kojim se bavim i koji reklamiram na dnevnom nivou a ona mi kaže: “Znam ti to previše potenciraš, reklamiraš umesto da zarađuješ na lak način novac”. Razumem ja da ima ovaca i da ljudi uplaćuju. Ja i dalje ne mogu da verujem da postoji čovek koji uplaćuje to, to sam rekao i prošli put, moram da apelujem na ljude. Oko nas je siromaštvo, oko nas je beda, oko nas je glad a ljudi šalju nekim tamo polu degenima, ja mogu da nazovem svakog iz rijalitija ko je bio tamo polu degenom, šalju im giftove i novac da bi on tamo ne znam šta radio na Tik Toku. Treba da se uhvate svi nekakvog normalnog posla da promovišemo nekakve zdrave vrednosti.

– Ok, nisam ja mnogo puta u životu promovisao prave stvari ali daj prošlost da ostavimo iza sebe, da gledamo napred i da nešro priveđujemo. Ako je njihiv krajnji domet Tik Tok meč, čak su mi i ti ljudi koji se bave Tik Tokom normalniji od tih degenerika koji njima plaćaju. Znači ajde Tik Tok videli su da ima ovaca koji bi dali nekom nešto i poslali nekakve giftove. Ja to ne znam i unapred da kažem nikada se time baviti neću, pre ću da odem i stanem na raskrsnicu sa poštenim ljudima i radim za dnevnicu od 30, 40, 50 evra, da kopam kanale nego da se bavim Tik Tokom i giftovima. Tik Tokeri nećete me gledati tamo dok je ovaj mozak u mojoj glavi, ako poludim eto mene tamo.

– Nije lakše. Moraš da budeš budala, moraš tamo nekome da pominješ ime, da mu se zahvaljuješ za gift i lajk. Vidim da im šalju enke brkove i kape. Iskreno nisam u tome, ne pravim se lud, znam dosta toga o tehnologiji. Ali i dalje ne mogu taj fenomen da shvatim da ti nemaš komšiju, druga, prijatelja kome ćeš da daš novac ako je u nekoj materijalnoj oskudici nego da daš nekom degeneriku iz rijalitija da mu šalješ pet evra. Ne bitno pet evra – pet evra! Imaš ispred prodavnice svake lokalne one ljude pa počasti ga pivom, daj detetu nekom za čokoladu. Meni je neshvatljivo da neko mečuje sa nekim i da mi kaže da je za 20 minuta razgovora zaradio hiljadu evra. Mi smo obolela nacija. Ja bih stvarno voleo da upoznam jednog čoveka, neka dođe kod mene na bazen, ima besplatan ulaz i ručak od mene samo da upoznam čoveka koji je nekad nešto nekome giftovao. Da vidim kakav je to sklop. Da vidim koja pobuda je njega naterala da nekome da pet eura. Znači nekome ko je budala koga možeš da gledaš i za džabe. Znači gledaš budalu za džabe i smeješ se. Ja se takvih ljudi bojim, ljudi koji su spremni da giftuju nekom nešto.

– On mi nije bio ni na kraj pameti. Veliki pozdrav za Ša, jednu veliku legendu, stvarno je legenda, upoznao sam čoveka, sedam meseci smo živeli zajedno. Nema greške, ljudina. Znam da zadrugari mečuju i da to giftovanje njima donese novac i ja ne mogu da verujem. Nisam na Ša mislio, možda je to vama zanimljivo zbog tih naših relacija, ali stvarno na njega nisam mislio.

– Rekao sam ti i prošle godine, a ponoviću i ove, da o svom privatnom životu ne želim da govorim. To što vi slikate ili ne slikate, što uhvatite, to je vaša stvar ali od mene nećete čuti ništa. O njoj mislim sve najbolje, žena za poželeti. Jednu ružnu reč za tu ženu nemam da kažem i to je to.

– Smeš to da me pitaš, ali moraćeš na to pitanje da dobiješ kontra intimno pitanje. Ti meni intimno pitanje, ja tebi. Odgovoriću ti na pitanje -nisam se dugo video sa Ivanom, o njoj mislim sve najbolje, jednu ružnu reč za tu ženu nemam da kažem i to je to.

– Nemam kontakt, nisam dobio poziv. Dobio sam poziv, ja ne znam ni da li to postoji i da li se uopšte priča o ovom drugom rijalitiju. Imao sam kontakt sa njima, rekao sam moje raspoloženje kada je taj rijaliti na Hajpu u pitanju. Nisam odbio, ali nisam ni prihvatio. Kada su rijalitiji u pitanju postoji samo jedan uslov, a to je novac. Novac unapred, novac u mojoj kući, tako da ja dok ne dobijem novac unapred i da bude u mojoj kući ne zanima me rijaliti.

– Neukusno je u ovom dobu u kome egzistencija nikome nije garantovana da ja pričam o ciframa. Novac koji bih ja mogao da dobijem od njih iz rijalitija je novac koji ja ne zaslužujem ali ni oni ne zaslužuju da me vide ispod tog novca. Tako da ne postoji živi stvor koji je ikada kročio u rijaliti koji zaslužuje 100 evra mesečno. Jer, mi ništa ne doprinosimo, mi ništa ne učimo ljude. Da će neki čovek da stane i da gleda nekog Vladimira iz Bartule i kaže Bože naučiću nešto od ovog čoveka pa neka me plate. Neće ništa, naučiće najgore stvari. Ja sam izbačen iz rijalitija zbog štrajka glađu. Zar ljudi stvarno misle da je štrajk glađu nešto što može bilo koga da ugrozi osim mene. Nema veze, poenta je sledeća nikada nisam rekao izričito ne, moraju dobro da plate i moraju da plate unapred.

– Pa nisam spreman mentalno za rijaliti. Nikada ne znaš šta te čeka i kakva psihijatrija je tamo u pitanju jer tamo normalji ljudi ne ulaze. Daleko od toga, spreman sam da pričamo iskreno o svemu. Spreman sam sa bilo kim da se suočim. Ako sam grešan, grešan sam, prižiću ruku izvinuću se nikakav problem. Sa svakim čovekom iz svoje prošlosti sam spreman da se suočim da kažem da možda sam tu pogrešio, izvini. Ljudski je izviniti se. Nisam od onih koji će do kraja života da udara glavom o zid i da pre udarim glavom o zid nego da kažem izvini. Spreman za susret sa svakim, da.

– Iluzorno je uopšte o tome da se priča. Ja zažalim kad uvredim nekoga. Ma koliko ljudi mislili da sam ja beskrupulozan, nisam. Zažalim istog trenutka kada izgivorim nešto. Najgore sam se u životu osećao nakon svađe sa Miljanom Kulić. Ona je iz mene izvukla najgore. Nije važno što je ona prva pomenula mog pokojnog oca. Tom scenom se ne ponosim. Ona je možda u želji da me uvredi pomenula mog pokojnog oca i od mene joj je sve oprošteno. Ja sam u tom trenutku da bih se izborio sa njom iz nemoći pomenuo njeno dete negativno. Onda sam ja posle toga doživeo loše trenutke sa samim sobom. I onda sam shvatio Bože šta izazove taj rijaliti u nama. Izasove da od mene koji svako dete i svakog čoveka na ovom svetu volim da ja u negativnom kontekstu pomenem ono divno dete. Onda posle toga žalim. Oprostiće Bog. Imam slabe tačke i neka spavaju u meni.

(Telegraf.rs)